Cinque Terre / ta čarobna sela

Cinque Terre / ta čarobna sela

Prošlog septembra, otpočeli smo drugi deo naših italijanskih putešestvija. Ruta je bila - Cinque Terre, Sardinija (da obiđemo što nismo stigli godinu pre), Napulj, Amalfi obala i preko Toskane kući.

Ovog puta vas vodim kroz čuvena sela na ligurijskoj obali - Cinque Terre.

Pored predivne prirode, ova oblast, pod zaštitom UNESCO-a, sastoji se od pet sela. Četiri od njih - Riomaggiore, Vernazza, Monterosso i Manarola nalaze se na samoj obali, a poslednje, Cornelia, nalazi se na brdu prepunom vinograda, sa pogledom na more. Ostala sela su okružena vinogradima koji su posađeni na kaskadama iznad njih. Iznad sela se takođe nalaze hajking staze koje ih povezuju i koje su jako popularne među turistima. Osim pešaka, do ovih sela se može stići još na dva načina, a to su - brodić i voz. Mi smo do sela dolazili vozom iz simpatičnog grada La Spezia, u kom smo imali smeštaj. Za ulazak u sela, potrebno je imati ulaznicu/boravišnu kartu. Svoje smo kupili na železničkoj stanici uz kartu za voz. Iako smo imali trodnevnu kartu, dva dana je bilo dovoljno da obiđemo ova predivna malena mestašca.

Riomađore je najbliže selo iz pravca La Specie. Datira iz ranog trinaestog veka i poznat je po svom vinu. Skroz me je očarao svojom malenom živopisnom lukom. Me znam kako toliko šarma stane na tako mali prostor. :)

Selo se nalazi u maloj dolini koju većinom čini glavna ulica Via Colombo, prepuna života i vesele energije. Kako je na velikoj uzbrdici, u ovom selu se uvek penješ ili spuštaš. Jedinstveno mesto za mene. Prepuno malenih kafea, restorana, prodavnica, raznobojnih zgrada i zelenila.

 Jako me raduje što smo tog dana rešili da doručkujemo u ovom selu. Brusketi sa paradajzom, espresso lungo, i najnesvakidašnji prizori u ovoj pravoj la dolce vita uličici sa njenim zanimljivim posetiocima.

Vernaca, iako na prvi pogled slična Riomađoru, ima svoju, skroz drugačiju, a podjednako očaravajuću energiju. Uživali smo uz limunadu od domaćeg limuna, u žutom baru kraj mora, posmatrajući sve te boje i život koji se odvija oko nas.

Ovo ribarsko selo je poznato i po svom vinu vernaccia, što u prevodu znači “domaće”.

Baš sve, čak svaki suncobran učestvuje u harmoniji boja ovog, meni omiljenog, sela na ligurijskoj obali.

I lokalci i turisti, kao da su inspirisani bojama ovih sela, pa su i oni sami postali deo te harmonije koja vlada u ovom mestu.

Bilo je divno popeti se kroz uske uličice na jedan od vidikovaca. Pravo uživanje, i euforija, u mom slučaju. :)

Monteroso je najveće mesto u ovoj oblasti. Ima najveću plažu, kao i stari i novi deo sela koje povezuje tunel koji prolazi kroz Aurora kulu. Stari deo grada je pun lukova i prolaza, krajnje šarmantan i živ.

Trgić na brežuljku iznad crkve me je osvojio - romantične baštice restorana i intimna atmosfera na jednom malom neodoljivom mestu.

Na kraju dugačke plaže, sada već u drugom delu sela, nalazi se impresivna statua Il Gigante (Džin). Statua visoka 14 metara, sagrađena 1910. godine da krasi vilu Pastine, je nažalost, prilično uništena prilikom bombardovanja tokom Drugog svetskog rata. Ova kolosalna statua predstavlja Neptuna, rimskog boga mora, koji je originalno u rukama držao džinovsku školjku koja je zapravo bila balkon ove vile. Impresivno, zar ne?

Plaža, sada već poznata po svojim suncobranima i simpatičnom stenom koja je krasi, je bila puna pa nisu puštali nove kupače. To me je baš razočaralo, s obzirom na to da sam ispod haljine iskusno obukla kupaći, planirajući da se brčnem. :) Zato smo, umesto kupanja, nastavili da uživamo u šetnji uličicama ovog velikog sela.

Noviji deo sela je zaista lep i u skladu sa starim. Ima dosta hotela pa samim tim i ljudi koji letuju u ovom mestu. Ali me očigledno nije dovoljno inspirisao na fotkanje, zato je sve što vidite na slikama, sem plaže, stari deo sela.

Manarola se smatra najstarijim selom u oblasti. Kamen temeljac seoske crkve, San Lorenzo, datira iz davne 1338. Čuvena pešačka staza Via dell’Amore (Put Ljubavi) povezuje Manarolu i Riomađore. Nismo imali prilike da je vidimo jer je bilo prilično toplo, pa nismo želeli previše da pešačimo po suncu.

Ovo selo je najmanje posle Kornelije, a njegova glavna ulica prepuna je čamaca i minijaturnih restorana. Nalik Vernaci, ima trg - piazzu koja gleda na more. Najinteresantniji deo ovog mesta je vidikovac, do koga vodi duga staza u steni koja kreće sa pomenutog trga kraj luke. Odavde se pruža savršen pogled na ovo divno, šareno i fotogenično selo.

Možda zato što smo stigli pred zalazak sunca, ali moj utisak je da se u ovom selu sve odvija polako i opušteno. Zato smo se umesto restorana odlučili za pizzu na ulici, u kojoj smo uživali podignutih bosih nogu. :) Možete i sami da primetite turiste koji uživaju u suncu kraj luke, koja je ujedno meni najsimpatičniji deo ovog mesta.

Kornelija, jedino selo koje ne izlazi direktno na obalu, nalazi se na visini od oko 100m iznad mora. Do njega vodi stepenište Lardarina sa, kako kažu, predivnim pogledom i čitavih 382 stepenika. Srećom, od železičke stanice do grada vozi mini bus koji često cirkuliše, što nas je jako obradovalo obzirom da smo bili već prilično umorni od celodnevnog penjanja raznim uzbrdicama. :) 

Ovo selo se totalno razlikuje od ostalih, pravo malo kameno utvrđenje, sa pogledom na Manarolu. Ime je dobilo po imućnoj rimskoj porodici kojoj je zemlja pripadala. Odlikuju ga kaskade sa vinogradima koji ga okružuju, uske uličice i puno zelenila. 

Ovo selo je najmanje opterećeno turistima, što je bilo super za mirnu i intimnu večeru. Probali smo lokalnu ligurijsku trofie pastu i jako nam se dopala. 

Obasjani mesečinom, na bedemu ovog simpatičnog sela, uživali smo u pogledu na Manarolu i skupljali utiske.

Uprskos silnim turistima, uvek bih se vratila u ova sela, na domaću limunadu i turu uživanja. ♡

PROLEĆE NA USKRŠNJIM JAJIMA

PROLEĆE NA USKRŠNJIM JAJIMA

Ove godine baš nisam mogla da se odlučim između svedenosti boja i prolećnog šarenila pa sam rešila nekako iskombinujem te dve varijante. Proleće u tri boje - i uspelo je! :)

Za uskršnja jaja uvek koristim bela, kako bih dobila pastelne boje prilikom farbanja. Ove godine mi je baš bilo žao da ih farbam, dok sam ih gledala kako se divno bele. Zato sam se odlučila za šaranje akrilnim bojama i tankim četkicama. I baš sam zadovoljna svojom odlukom, moram da priznam. :)

Ako ne uspete da pronađete manja pakovanja akrilnih boja, uvek možete koristiti i tempere. Manje detalje možete dodati tankim markerima, ali sam ja ove godine želela da ih izbegnem jer umeju da se razmažu dodirom, čak i posle sušenja. To mi je uvek smetalo, iako obožavam da crtam markerima po jajima zbog toliko mogućnosti i različitih ideja koje sa sobom nose.

Nisam odolela da probam nekoliko apstraktnih varijanti. Obožavam ih! :D

Napomenuću da je korisno da četkica ne bude vlažna, u smislu, umočena u vodu posle svake boje. Najbolje je da svaka boja ima svoju četkicu. Ovo važi i za boje - ne razblaživati ih vodom sem ako ne želite neki specijalan akvarel efekat. :) I naravno, ako roze cvetovi idu preko zelenog venca recimo, prvo čekamo da se zelena skroz osuši pa nanosimo roze.

Ono što je super kod crtanja ovim bojama je to što imate fore da ispravite greške jer se sve nacrtano lako skida dok je još vlažno. Ovu prednost nemamo kada crtamo markerima, i to mi se baš dopalo.

Nadam se da su vam se dopala moja ovogodišnja uskršnja jaja! :)

Jedva čekam da vidim kako su ispala vaša! ♡

USKRŠNJE ČAROLIJE

USKRŠNJE ČAROLIJE

Ove godine me je uhvatila prava uskršnja groznica. Toliko uživam u uređenju i pripremanju našeg doma za proleće, u pravljenju venčića, zeka, crtanju po jajima, a posebno u našim roze lalama. Ma zašto proleće ne traje zauvek? :D

Prvi korak mi je, uvek, menjanje ilustracija u ramovima. Volim da prate godišnje doba, naročito ako je pred nama praznik. Ove godine sam se odlučila za ilustracije vodenim bojama - prolećne prizore i životinje okićene cvetnim venčićima. Ilustracije nalazim na Pinterestu. Jedan savet - ako ređate više ramova na zid, zabavno je okačiti i nešto što nije ram, da 'razbije' ravne linije. Ovoga puta sam se odlučila za homemade uskršnji venčić i grančicu procvetale trešnje. U pitanju je veštačko cveće, čiji generalno nisam fan, ali se ovde jednostavno savršeno uklopilo. :) Venčić sadrži cvetiće sa iste grane i jajašca od stiropora bojena mojim omiljenim - akrilnim bojama. Znajte da uvek možete koristiti i obične tempere za ovakve stvari.

Nisam želela da imamo lale dok je napolju sneg, nekako mi to nije to. Zato sam sačekala prvi sunčan dan i odmah odjurila na Kalenić pijacu po moje omiljene, kako ja volim da ih zovem - Barbi lale. :) Snežno bela jaja takođe možete naći na ovoj pijaci.

Trpeza! Ah, obožavam kada dođe trenutak da iskoristim svoje omiljene salvete. :D Totalni sam salveta-manijak. Čim sam videla foru za savijanje salveta u obliku zeka, istog momenta sam krenula da postavljam sto. :D Na Pinterestu možete naći tutorijale za ove divotice. Ono što mi je najdraže je što sam uspela da postavim sto koristeći samo tri boje - roze, belu i zelenu. Jasno je da sam se zaljubila i da će sto zauvek ostati ovakav. :D

Ali najvažniju stvar vam nisam rekla! Ove preslatke zekice koje 'drže' jaja su napravljene od paste za modeliranje ( kupuje se u knjižarama ) koja se suši na vazduhu i vrlo se lako mesi, kao plastelin. Kada se osuše na vazduhu za nekoliko sati ( ja sušim na ventilatoru u rerni  bez uključivanja grejača, tako ide brže ), obojite ih akrilnim bojama ili temperama i spremni ste! Mislim da bi mališani najviše uživali u ovome. :)

Nisam htela da trpam i bojenje jaja u ovaj post, ali sam jako zadovoljna kako su ispala i jedva čekam da vam ih pokažem u sutrašnjem postu! :) ♡

STALAK ZA MINĐUŠE / uradi sam

STALAK ZA MINĐUŠE / uradi sam

I ove godine sam želela da zaobiđem klasiku u vidu poklanjanja cveća za Dan žena. Vagala sam između homemade kozmetike, nakita i največitijeg problema - odlaganja nakita. Na kraju sam rešila da izbor prepustim vama a vi ste se jednoglasno odlučili za stalak za minđuše. Kako se sve moje minđuše dele na dve grupe - skroz malene i skroz ogromne, rešila sam da napravim stalak za male minđuše jer ove velike držim u posebnim kutijama. Prezadovoljna sam kako je ispalo i koliko je korisno. Obožavam svoj novi stalak i jedva čekam da ih ispoklanjam svojim dragim ženama. :)

Ove gline dolaze u svim bojama, mogu se kupiti u knjižarama, i suše se u običnoj rerni. Super stvar! :) A proces je tako jednostavan.

1| Kako se polimerna glina teško mesi, predlažem da je ostavite za početak 5 minuta u rerni zagrejanoj na minimum, kako bi se malo opustila.

2| Kada se glina opustila, dobro je umesite a zatim razvijte oklagijom. Vodite računa da površina ostane ravna, bez udubljenja i  ispupčenja. Ako primetite ispupčenja koja se lagano pomeraju pri dodiru to je zapravo vazduh koji se zarobio u glini, pa ga zato bocnite čačkalicom ili iglicom jer mu tu očigledno nije mesto. :)

3| Oblik koji sam ja izabrala za svoj stalak je presavijen krug. Pola kruga služi za odlaganje minđuša, pola za oslanjanje stalka.   Vi ste slobodni da izaberete svoj oblik, kvadrat, elipsa, romb... koji ćete iseći običnim nožem. Jedino je potrebno da vodite računa o ravnoteži prilikom savijanja, kako bi stalak kada se osuši bio stabilan. Moj predlog je ugao od 60ak stepeni pri savijanju. Kako glina neće ostati da stoji dok još nije osušena, da biste postigli ovaj ugao, morate biti kreativni i osloniti glinu na neki vatrostalni predmet koji će je pridržavati prilikom sušenja u rerni.

4| Rupice za minđuše sam bušila običnom čačkalicom polomljenom na pola. Čačkalicu sam polomila kako bi mi rupice imale isti obim celom širinom gline. Ovo radimo pre nego što se glina osuši. Možete ih izbušiti odmah nakon isecanja oblika ili posle par minuta sušenja u rerni kada je glina još opuštenija.

5| Na pakovanju gline će pisati vreme i temperatura sušenja. Svoju sam sušila 30 minuta na 110 stepeni. Kada se osuši, izvadite ga iz rerne, sačekate da se ohladi i vaš stalak je gotov! :)

Tako lako, brzo i čarobno! Baš sam se obradovala ovim stalkom, a vi? :)

LJUBAVNE NOVINE & DORUČAK U KREVETU - štampalice za Dan zaljubljenih

LJUBAVNE NOVINE & DORUČAK U KREVETU - štampalice za Dan zaljubljenih

Dan zaljubljenih je uvek novi izazov za mene, zato što sam do sada iskoristila mali milion načina da pokažem Milanu koliko ga volim. Ostaje mi još samo da angažujem flash mob. :D Nas dvoje smo takvi da svakodnevno jedno drugom izjavljujemo ljubav i pevamo po kući ljubavne pesmice u rimama. Kako bih prosto rekla, svakog dana slavimo Dan zaljubljenih.

Uvek se trudim da izbegnem klišee poput srca i crvene boje, ili da ih bar minimalno iskoristim. Pošto sam ovih dana zaljubljena u našu spavaću sobu, koju smo redizajnirali krajem godine, ona mi je bila asocijacija za doručak u krevetu. Znate onaj trenutak u filmovima kada neko želi nekog da iznenadi ljubavnim doručkom dok je još u krevetu, to je kao neka specijalna prilika da jedeš i odmaraš jer te neko mnogo voli. :D Odmah mi je sevnula lampica, doručak i jutarnje prelistavanje novina, pa naravno- ljubavne novine! :)



Ovi preslatki stripići su postali sinonim za ljubav u celom svetu, prevode ih na razne jezike a svi koji ih crtaju koriste uvek ova dva ista medena lika. Tako su mi neodoljivi, specijalno zato što me zaljubljeni dečkić neodoljivo podseća na Milana. :)

Štampalica, spremna za download, vas čeka ovde. U njenom nazivu ćete naći predlog načina štampe.

Svi smo gledali 'Lajanje na zvezde' i znamo koliko je romantičan i sladak, zato nisam odolela da iskoristim repliku iz filma za udarni naslov mojih novina. Opis ove vesti sam napisala sama, tako da se svi možete pronaći u njemu i iznenadite svog dragog ili dragu. Na ostalim stranicama novina su najveselije ljubavne pesme naših pisaca koje sam pronašla.

Ako pratite Mustru godinama unazad, čitali ste post Ljubav, taj veliki prasak, i znate da vas u njemu čeka gomila ideja za kosmička ljubavna iznenađenja. Među njima je i ljubavna srećka - uradi sam grebalica. Kako su novine u pitanju, rešila sam da se u njima mora naći i srećka. Jedna od mojih omiljenih uradi sam iznenađenja, a tako laka za napraviti.

Pored štampalice koju možete preuzeti klikom ovde,

Postupak je toliko jednostavan! Deo grebalice koji se grebe, u ovom slučaju pravougaonik na kome piše '1000 poljubaca', prvo obojimo voštanom bojom. Ova boja se posle grebanja uopšte neće videti, tako da izbor boje zapravo nije važan. Odmah zatim, taj isti deo obojimo temperom u boji po izboru. Ja sam izabrala sivu kako bi ličila na prave srećke. Čim se tempera osuši, grebalica je gotova! Verujte, radi savršeno. :)

Nadam se da su vam se dopale nove štampalice i da ćete ih iskoristiti da obradujete svoju ljubav.
♡