SLIDER

25/04/2019
Pastelne boje i akrilne ružice na uskršnjim jajima

Pastelne boje i akrilne ružice na uskršnjim jajima


Kao i svakog Uskrsa, pišem vam mali apdejt o mom ovogodišnjem farbanju jaja. Iz godine u godinu se sekiram oko nijanse koje ću dobiti i da li ću naći iste boje koje sam koristila prošle godine. Koliko mi je samo laknulo kada sam na pijaci naišla na boje u prahu koje se rastvaraju u toploj vodi, i to sa roze bojom u ponudi. Nema kuvanja, korišćenja crvene u nadi da ću dobiti roze, i ostalih peripetija. Do sada već dobro znamo da su nam potrebna bela jaja kako bismo dobili pastelne nijanse. Bela jaja polako stižu i u supermarkete, ako ih već nema na pijaci. Ako ih ipak ne nađete, u jednom od prethodnih uskršnjih postova vas čeka recept za izbeljivanje jaja. 


Ako uspete da pronađete ove boje (dakle, one koje se rastvaraju u toploj vodi, bez kuvanja) koje se često prodaju i na meru (pitajte vašeg lokalnog prodavca uskršnjih boja na pijaci), dalji proces je prilično jednostavan.



1| Pratite recept sa kesice (ili uputstva koje vam je dao prodavac, ako su u pitanju boje na meru), ali onda dodajte još malo vode, da budete sigurni da će nijanse biti bleđe i pastelnije.

2| Umočite već skuvano jaje na par sekundi u čašu ili sud sa rastvorenom bojom. Onda ga izvadite kašikom da proverite nijansu, pa ponavljajte proces dok ne budete sasvim zadovoljni bojom. Moje iskustvo je bilo takvo da su jaja imala za nijansu jaču boju posle sušenja, ali u pitanju je jedva vidiljiva razlika, tako da bez brige.

3| Ostavite jaja da se osuše za sledeći korak šaranja.



Prednosti baš ovih boja su za mene raznolike. Prvo, užasno sam smotana, i pri svakoj mojoj interakciji sa šporetom nešto nastrada. Drugo, pošto umačem jaja na po svega par sekundi (kako bi boje bile manje intenzivne) mogu da ih umačem do pola i od pola da dobijem jaja u dve boje pastelnih nijansi. Treće, proces traje svega 10 minuta a sve mogu da raščistim za minut. Malo je reći da ih obožavam.



Prošle godine sam koristila akrilne boje za šaranje jaja, iako sam se ranijih godina češće odlučivala za tanke markere. Sada sam isprobala oba, ali kada sam videla koliko sve brže ide četkicom, nisam mogla da prestanem da ‘žvracam’. Namerno koristim ovu reč, kako bi vam što živopisnije opisala koliko je lako ‘nažvracati’ ove preslatke ružice. :)



* dve slične nijanse akrilnih boja za cvetiće (tempere su takođe ok)

zelena boja za listiće

tanka četkica


1| Umočite četkicu u svetliju nijansu boje koju ste izabrali za cvetiće. Napravite tufne nepravilnih oblika po jajetu.

2| Sada umočite vrh četkice u tamniju nijansu koju ste izabrali za cvetiće pa tim vrhom pravite kratke kružne ‘žvrljice’ po malopre nacrtanim 'tufnama'. 

3| Obrišite četkicu ubrusom pa umočite vrh u zelenu boju. Dva kratka i oštra pokreta četkicom pokraj cvetića će biti dovoljna da im dodate listiće.

To je cela mustra! :D



Da li se slažete sa mnom da nema ničeg lakšeg od ovog recepta? :)



Jedva čekam da vidim vaše ružice! ♡
22/01/2019
POSTAJEMO NOMADI!

POSTAJEMO NOMADI!


Mustrice moje drage, ako me pratite na socijalnim mrežama, do sada već, verovatno, znate za naš uzbudljiv plan za ovu godinu. Ako još ne, saznaćete za koji redak. :) Najpre sam mislila da će ovaj post biti posvećen vremenu provedenom u ovom stanu, ali se ispostavilo da će ipak biti posvećen našim novim planovima i tome kako smo do njih došli. Priča o našem dosadašnjem voljenom domu ipak nije izostala i možete da je čitate u novom postu rubrike Enterijer priča na Brana's Divine World blogu. Bilo je pravo zadovoljstvo gostovati na ovom čuvenom blogu, i upoznati divne i talentovane dame Branu Antović i Jovanu Tomašević. :)



Naime, stan u kome živimo smo iznajmljivali poslednjih pet godina. Pre par meseci vlasnik stana je odlučio da ga proda. Dilema je bila - da li da kupimo stan u kome već živimo, da li kupimo ili iznajmimo neki drugi, ili pak da ne kupimo nijedan i postanemo nomadi. Dugo smo o ovome razmišljali i vagali. Najveći razlog zašto još uvek nemamo svoj stan je bio taj što nikako da odlučimo da li želimo da živimo u Srbiji. Godinama nas ovo pitanje muči. Zato smo rešili da prvo obiđemo svet pa onda donesemo tu odluku. Ove godine nećemo imati stan, dom će nam biti planeta Zemlja! :)



Već znate da obožavamo da putujemo, i zaista se trudimo da svake godine obiđemo onoliko novih mesta koliko možemo. Ipak, ovim tempom nismo stigli da obiđemo ni pola Evrope. Tražeći novi stan i gledajući uopšte cene stanova u Beogradu, što za kupovinu, što za iznajmljivanje, shvatili smo da postoji mogućnost da putujemo i uštedimo. Objasniću vam i zašto. Prvenstveno, naša situacija je specifična po tome što oboje radimo od kuće kao freelanceri. Milan je softverski inženjer a ja sam grafički dizajner. Dakle, nismo vezani za mesto, važno je samo da imamo pristup internetu. Do sada nam se računica nikako nije uklapala i nismo mogli da izvedemo da češće putujemo i plaćamo fiksne troškove života u Beogradu, pa smo rešili da, naizgled, lošu situaciju ostanka bez ovog stana pretvorimu u našu zlatnu priliku.


Već znate da su letovanja na dalekim destinacijama skupa, ali razlog tome je što je avionska karta skupa za odlazak na samo 10 ili 15 dana. Kada odlučite da otputujete na par meseci, sve postaje mnogo isplativije, naročito ako izberete destinacije poput jugoistočne Azije gde je i kirija i cena života mnogo manja nego u Beogradu, a čari života na plaži ili u džungli neću ni da pominjem. :)


Dakle, nastavljamo da radimo, samo što ćemo stanovati na drugim, povoljnijim i različitim mestima, bar do kraja ove godine. Na kraju godine ćemo odlučiti šta i kako ćemo dalje. Voleli bismo jednu, zapravo, nekoliko malih mustrica tako da planiramo da se tada skrasimo negde, videćemo i gde. :)

Selidba jednom mesečno iz zemlje u zemlju nam je dugogodišnja želja i maštanje, i mislim da je ovo najbolja odluka koju smo mogli da donesemo u ovom trenutku. Iz ovog ugla, kako se početak naših putešestvija bliži, naša odluka mi čak deluje neizbežno i kao najlogičnija odluka koju smo ikada zajedno doneli. :D



Joj, upravo sam se setila jedne sjajne anegdote. Radi se o trenutku kada smo se Milan i ja upoznali, pa ovo je fantastično. Pitao me je da li hoću da se preselim sa njim na Fidži a ja sam bez sekunde razmišljanja rekla DA. O bože, da li sam ja laka ženska? :D Haha, ipak, zbario me je tek nekoliko godina kasnije. Ali smo svih tih godina zajedno planirali selidbu na Fidži i razna putovanja, kao drugari. Nije nimalo naivan ovaj moj Milanče, znao je kako da me osvoji. :) Obožavam ga do besvesti. ♡



Sledeći deo plana verujem da će vas posebno obradovati. :) Napravili smo nove naloge na Instagramu i Facebooku posvećene našim putešetvijama, a nadamo se da do kraja februara pokrenemo i novi YouTube kanalNovi sajt i blog sa ovom tematikom su takođe u pripremi. Jako smo uzbuđeni povodom svega. Smislili smo i ime kojim smo jako zadovoljni i koje glasi- Us Two and The View, prikladno zar ne? :)

Meni je fotografija stara ljubav, i zaista ceo svet posmatram kroz kadrove i boje. Otud i toliko materijala za naš novi travel profil @us.two.and.the.view koji je prilično brzo zaživeo.  Ako već niste, obavezno nas zapratite, jer će sve pričice sa putovanja od sada biti tamo. :)


Ne brinite, Mustra će i dalje postojati, imam jedan specijalan plan! :) Pretpostaviću da znate da je moj rodni grad Jagodina. Pokraj Jagodine, u selu kod moje drage bake, imamo jednu praznu a predivnu kuću i čarobno dvorište. Pokazaću vam sve za 10ak dana na Mustrinom instagramu kada budemo preselili stvari u nju. Moji divni mama i tata su već okrečili sve u sive nijanse, čak su i prugice iz naše spavaće sobe reprodukovali, mislim, koji su carevi!? Tamo će mi biti studio i povremeni dom koji ćemo koristiti kada se budemo vraćali u Srbiju, što će biti u nekoliko navrata zbog venčanja moje mlađe sestrice, rođenja njene bebice i druženja sa malim sestrićem. :D ♡

Milan i ja oduvek maštamo o dvorištu i psima, a tamo ćemo moći da uživamo u našem domu prebačenom u predivno projektovanu kuću, sa engleskom travom na korak od dnevne sobe, i malim bebaba psićima kojim nas je obradovala obožavana Tara, naš lepi pas. Ahh, ne znam da li se više veselim putovanju u daleke krajeve ili vraćanju u moja voljena mesta na predstojeće radosne događaje. :)


Planovi i ciljevi nam jesu drugačiji, ali važnije od toga, osećam da sam drugačija i ja, a još nismo ni krenuli. Kažu da život počinje izvan zone komfora, a svi ti citati i izreke koje toliko često viđamo na internetu su zapravo jedne velike istine, zar ne? Zato ljudi i vole toliko da ih dele. :)

Zato sam se ja, koja najviše uživam i svom domu, u našem mikro kosmosu koji smo sami stvorili, opsednuta čistoćom i mirisima do te mere da se u našoj kući ne prži luk, daa, idem u nepoznato, negde daleko, da jedem sve šareno što se nudi i živim kao nomad. Uzbuđena i uplašena, ali nikada sigurnija u svoju odluku.

Kako kaže citat koji je podelila draga Andrijana @vesnikproleca -  what excites you and scares you at the same time, go do that!

Dogovoreno! :D


Plan za naredna dva meseca je- Tajland, Vijetnam i Filipini, a krećemo za svega 10 dana!
Jedva čekam da delimo nove avanture! :) ♡
04/10/2018
RESICE ZA ZID / URADI SAM

RESICE ZA ZID / URADI SAM


Ovo hladno vreme me je usporilo skroz, i nateralo da se ušuškam u ćebence uz dobre filmove. Kako mi ne prija kada nisam produktivna, rešila sam da spojim lepo i korisno, i da iz svog roze ćebenceta napravim nešto isto toliko ušuškano. U pitanju je veoma jednostavan projekat, a rezultat je prilično efektan.


Ovakve stvari uvek imam pri ruci, stoga sam ja već bila opremljena, ali evo šta je bitno da znate kada pribavljate konce za ovakav projekat - izaberite različite teksture, debljine i boje. Ranije sam pravila nešto slično ali je sve bilo od konca istih debljina i efekat nije bio ni približan ovom. Neki od konaca koje sam kupila su već imali pufke na sebi, neki su celi bili pufnasti, neki ne, ono što im je zajedničko je da su svi od vunice i nisu previše tanki. Debljim koncima se mnogo brže plete i veoma lakše popunjava prostor. Ja sam se odlučila za jedne male i jedne velike resice. Prve mi je trebalo pola sata da ispletem a druge- sat i po.


1| Za početak izaberite veličinu koje želite da budu vaše resice. Kada odredite približnu dužinu koju želite, isecite prvi konac tako da bude duplo duži od krajnje dužine resica, jer će se svi konci preklapati na pola. Ja sam želela spontanost i dinamiku pa su mi sve rese različitih dužina, a vi budite slobodni da izaberete svoj stil. :)

2| Isecite broj končića srazmeran širini 'prugice' koju želite da imate, skupite ih na gomilu, približno ih izravnajte, pa provucite krajeve skupine kroz omčicu koju pravi deo gde se konac preklapa na pola, tako da konac obuhvati štap o koji će visiti resice. Ponovite ovo za svaku 'prugicu'.


3| Igrajte se bojama i teksturama, gde vam se konac učini monotonim vežite kikicu, možda čvoriće na podjednakim razdaljinama ili napravite spiralu oko nekog 'pramena' koncem različite boje. Ja sam u par navrata seckala dve boje istovremeno da dobijem tanke prugice. Ako mene pitate, cela poenta je u kontrastu. :)

4| Ako budete želeli, uvek možete da ošišate krajeve da dobijete oblik koji ste zamislili. I vaše resice su spremne za kačenje. ;)


To je bila cela mustra! :) Zar nije lako a predivno?
19/09/2018
KUC, KUC / STENSIL ZA OTIRAČ

KUC, KUC / STENSIL ZA OTIRAČ


Ne znam da li ste primetili da izbegavam šoljice, jastuke i ostale kućne "džidžabidžice" sa napisima, naročito ako su na engleskom. U ramovima nikada nemam citate, jedan jedini visi na gridu u kancelariji na kome piše "the best is yet to come". Eto, on me je osvojio. :) Ipak, kada sam poželela novi otirač za cipele, zamislila sam ga sa nekim simpatičnim natpisom. Kako mi  "home" i "welcome" nisu previše inspirativni, rešila sam da napravim svoj, nešto prisnije nama, nešto što liči na naš dom. :)


Kako smo, protekle nedelje, proveli nekoliko dana u selu, rešila sam da fotkam ovu divoticu kraj mojih omiljenih plavih vrata, ispred kuće moje čukunbake i čukundeke. Obožavam ovu kućicu. Kada smo u selu, uvek boravimo u njoj. Ništa lepše od zemljanih zidova, ako mene pitate. :)

Foto modeli u ovom postu su moji voljeni psi - baka Tara i njen unuk Beni. :) 


Stensil je bio očigledan izbor, koristila sam font i srculence iz Mustrinog logoa. :)

Štampalica sa natpisom KUC KUC i štampalica na kojoj je srculence su odvojene, zbog formata i lakše štampe, a klik na njih vodi vas na stranice za download. Kada ih odštampate kako je naznačeno u nazivima preuzetih štampalica,



1| Moj predlog za isecanje slova je skalpel, ali ako se ne snalazite sa njim, možete probati i manjim makazama. Ovoga puta isecamo slova trudeći se da ostavimo njihovo okruženje netaknutim. Ono će nam poslužiti kao "kalup" za bojenje, odnosno stensil. :)

2| Pozicionirajte stensil na svoj otirač kako želite, pa ga fiksirajte krep trakom. Ova traka je super jer se jako lako odlepljuje. Predlažem da sve delove otirača koje ne pokriva stensil takođe zaštitite ovom trakom.

3| Vreme je za bojenje,



Prvo nanosimo boju u spreju. Važno je da se nanosi pod pravim uglom, kako bi slova imala jasnije linije. Kada se prvi sloj prosuši, nakon sat-dva, nanesite još jedan.

4| Nakon par sati sušenja, skinite stensil i traku i ponovite postupak kako biste dodali srculence.

5| Kako nisam uspela da nabavim sprej za slova u nijansi koju sam želela, i nisam bila zadovoljna kontrastom koji pravi na otiraču, rešila sam da ispunim slova svetlijom akrilnom bojom. Mislim da su slova ovako jasnija i lepša. Plus su linije preciznije. :)


Nadam se da vam se dopao stensil i naš novi otirač. :)
Puno vas pozdravljamo Tara, Beni i ja! 
03/09/2018
Naša radna oazica & brdo tutorijala

Naša radna oazica & brdo tutorijala


Dobro došli u našu radnu oazicu! :) Ne znam da li sam ikada pominjala da Milan i ja radimo od kuće, on je softverski inženjer, a ja grafički dizajner. Milan našu kancelariju više koristi, kako ja obožavam da radim u trpezariji, što ste i mogli da pretpostavite ako me pratite na instagramu. :)

Dobijam dosta pitanja na temu da li Milanu smeta roze boja. Kada mu postavim ovo pitanje, on mi odgovara, sedeći u roze majici, kako obožava naš dom. :) U kancelariji roze boja zaista dominira, ali u ostatku našeg doma dominiraju bela i siva, roze je u detaljima. Ipak, mogu da shvatim zašto većina ljudi doživljava naš dom kao roze od glave do pete. :)

Ako ste čitali prošlogodišnji post o našem, tadašnjem, radnom kutku, mogli ste da naiđete na tutorijal za zlatni grid sa slike, koji je zapravo napravljen od drvenih tiplova u štapu. Jako je lako i zabavno praviti ga. Na ovaj način možete da napravite mrežu u veličini koja odgovara vašoj kancelariji.

Ove godine nemam moj omiljeni kalendar i "work work work" zastavicu, jer sam ih poklonila, ali kako su super, ostavila sam vam linkove ka tutorijalu i štampalici. :)

Počnimo od ovogodišnje štampalice. U pitanju je koverta za račune. Jako mi je smetalo što se računi uvek vucaraju svuda, kako, iz nekog razloga, nemamo fioke u stanu. Zato sam rešila da ih smestim u lepo pakovanje koje mogu da ostavim na videlu ali, ovog puta, uživam u njegovom prizoru. :)

Ako vam se koverta dopada i uklapaju vam se boje, spremila sam vam štampalicu.
Klik ovde vas vodi do pdf-a spremnog za štampu.

Unutrašnjost koverte su crno-bele pruge pa kovertu možete saviti tako da roze i tufnice budu unutra, a pruge spolja, ako vam više odgovara. U nazivu štampalice je opis potreban za štampariju.

1| Kada preuzmete i odštampate pdf, isecite kovertu sa papira i savijte po obeleženim linijama.

2| Zalepite krila za dno koverte lepkom za papir. Ja sam koristila onaj u stiku, lepši mi je jer se ne razliva kao tečni.

Svoju sam pištoljem za lepak zalepila na zid. Ovaj pištolj mi je super kada lepim stvari na zid, jer ne ostavlja trag kada se skine.


Već dugo sam želela da napravim binder, nešto na čemu mogu da držim papire na kojima pišem jednokratne spiskove, kako se i oni uvek vuku po kući. Da ne pominjem što uvek moram da imam svesku ispod papira kada pišem na njemu. Ovako je praktičnije a lepše izgleda. Toliko ga je lako napraviti, uostalom pogledajte,


Sve ovo možete naći u bilo kojoj knjižari. Tempere su ok zamena za akrilne boje, pošto njih možete kupiti u manjim pakovanjima ako ne želite velika pakovanja akrilnih boja, u kakvim najčešće dolaze. Kako sam želela pruge i prave linije, koristila sam običnu lepljivu traku dok sam bojila šper ploču. Naravno, vi pustite mašti na volju i obojite svoju kako god poželite. Kada se boja osuši, trebaće vam štipaljkica za papir i to vam je cela mustra. :)


Sledeća stvarčica na koju sam jako ponosna je ovaj džepić na zidu, kako volim da ga zovem. U pitanju je đerđef, ali se ovde ništa ne veze. Možete ga napraviti za 10 minuta,


1| Od tekstila isecite krug i polukrug čiji je prečnik za nekoliko centimetara veći od prečnika rama za đerđef.

Ram sam ofarbala sprejem u zlatno pošto je bio platičan i žut. Drveni ram ne bih ni farbala. Ovaj plastični sam već imala a ja sam jako nestrpljiva kada poželim nešto da napravim. :) I zapamtite, sve što sam se mnogo dopada a ne uklapa vam se bojom, možete da ofarbate i stvorite svoj jedinstveni primerak.

2| Pritisnite štipaljkicu koja viri iz rama, kako biste ubacili tekstil u ram. Proverite da li ste lepo zategli tekstil kako džep ne bi delovao izgužvano.

3| Ako vam teksil koji je ostao pozadi viri van rama, slobodno ga odsecite.

Ram sam na zid okačila o ekser. U njemu držim usb kablove, koji su, naravno, zlatni i roze, jer sam ja jedna reprezentativna kupoholičarka. :)

To je ujedno i odgovor na mnoga vaša pitanja odakle je ovaj ram ili ona vaza - uđite u svaku radnju i insistirajte da kupite sve što vam se sviđa. Ovo važi ako ste sa nekim ko pokušava da vas odvrati. Ako ste sami, sve što je potrebno je da ignorišete svoju savest. :D Možda nije pametno da pratite ovaj savet ali moje iskustvo je istinito. :)


Crno-bele ilustracije, sa neobičnim i predivnim ženskim likovima, crtala je moja jako talentovana prijateljica Mina Hura, i poklanjala mi ih je tokom godina. Zar se nisu savršeno uklopile? Prosto ih obožavam! :) Ona mi je poklonila i ovu medenu teglicu sa tigrićem, u kojoj držim štipaljkice i spajalice.

Nadam se da vam se dopala naša radna oaza i da će vam tutorijali biti korisni. I obavezno šaljite fotke ako pravite nešto od ovih stvarčica, obožavam da ih gledam! :)


28/08/2018
MOJA PRVA TAPISERIJA

MOJA PRVA TAPISERIJA


Često na instagramu nailazim na prave umetnike u vezenju tapiserija i divim se njihovim delima. Naravno, morala sam da imam jednu. :) Prvo sam pomišljala da poručim neku od pletenih lepotica sa instagrama ali je Milan došao na sjajan predlog da mi napravi razboj kako bih mogla sama da ispletem svoju. I toliko mi je drago zbog toga! Sada na zid mogu da okačim svoj rad - moju prvu tapiseriju. :)


Na prvi pogled mi se ceo proces činio prilično komplikovanim, ali nije toliko komplikovan koliko zahteva vremena. Ipak, ovo nije samo za one koji su strpljivi i uživaju u procesu stvaranja, već i za one nestrpljive, poput mene, kako mogu da vežbaju svoje strpljenje. :D

Za početak, dobro će vam doći neko ko voli da majstoriše i ume da kuca eksere. :) Drveni ram mog razboja je Milan sastavio sam, ali uvek možete da koristite i običan četvrtasti ram za slike u veličini koju izaberete za svoju tapiseriju. U ram smo ukucali 4 reda eksera, gore i dole, ukupno čak 108 eksera. :)


Smatrala sam suvišnim da ilustrujem proces pravljenja razboja kada je tako lepo prikazan ovde. Ovaj tutorijal se sastoji od pet videa, u njima Annabel Wrigley odlično objašnjava proces pravljenja razboja i tehniku pletenja tapiserije. Kako se stavljaju rese, kako se tapiserija skida sa razboja, sve od A do Š. Na linku koji sam ostavila je prvi video, pored njega će vam YouTube predložiti ostala četiri. Ako vam bude potreban prevod, u settings opciji ćete naći opciju za njega. Google sam prevodi, nije baš sjajno, ali može da bude korisno. :)

Jednostavniji a jako lep tutorijal sam pronašla na sajtu Moj Ručni Rad pa možete da bacite pogled. :)


Moje skidanje tapiserije je bilo malo drugačije jer mi se konac koji sam koristila za bazu nije dopao. Izabrala sam siv, kakav je i zid kome sam namenila tapiseriju, pa nije izgledalo lepo kao što sam očekivala. :) Zato sam prvo sive končiće na vrhu vezala u čvoriće i isekla im vrhove. Onda sam belim svetlucavim koncem prošla kroz tapiseriju na svakih pet čvorića i napravila nove 'gajkice'.

Deblji slojevi su od pufnaste vunice, nju nisam provlačila iglom već rukama. Nije uopšte teško kada koristite štap koji razdvaja konce na razboju, koji Anabel pokazuje u videu. :)


Kako je sve jako lepo objašnjeno u Anabelinim videima, smatrala sam suvišnim i previše komplikovanim da vam objasnim ovaj proces sama. Ovim postom sam želela da podelim svoje iskustvo i da vam kažem koliko je lako i zabavno napraviti tapiseriju. Pletenje je na mene delovalo jako opuštajuće, baš sam uživala. :)

Želim da napomenem da sliku krajnjeg izgleda vaše tapiserije ne morate da imate u glavi, meni je najzabavniji teo bila spontanost procesa i iznenađenja u odlukama 'šta ću sledeće'. Zato, samo napred, prepustite se inspiraciji i stvarajte! :)

I naravno, pošaljite sličice, obožavam da ih gledam! :)