25/04/2019
Pastelne boje i akrilne ružice na uskršnjim jajima

Pastelne boje i akrilne ružice na uskršnjim jajima


Kao i svakog Uskrsa, pišem vam mali apdejt o mom ovogodišnjem farbanju jaja. Iz godine u godinu se sekiram oko nijanse koje ću dobiti i da li ću naći iste boje koje sam koristila prošle godine. Koliko mi je samo laknulo kada sam na pijaci naišla na boje u prahu koje se rastvaraju u toploj vodi, i to sa roze bojom u ponudi. Nema kuvanja, korišćenja crvene u nadi da ću dobiti roze, i ostalih peripetija. Do sada već dobro znamo da su nam potrebna bela jaja kako bismo dobili pastelne nijanse. Bela jaja polako stižu i u supermarkete, ako ih već nema na pijaci. Ako ih ipak ne nađete, u jednom od prethodnih uskršnjih postova vas čeka recept za izbeljivanje jaja. 


Ako uspete da pronađete ove boje (dakle, one koje se rastvaraju u toploj vodi, bez kuvanja) koje se često prodaju i na meru (pitajte vašeg lokalnog prodavca uskršnjih boja na pijaci), dalji proces je prilično jednostavan.



1| Pratite recept sa kesice (ili uputstva koje vam je dao prodavac, ako su u pitanju boje na meru), ali onda dodajte još malo vode, da budete sigurni da će nijanse biti bleđe i pastelnije.

2| Umočite već skuvano jaje na par sekundi u čašu ili sud sa rastvorenom bojom. Onda ga izvadite kašikom da proverite nijansu, pa ponavljajte proces dok ne budete sasvim zadovoljni bojom. Moje iskustvo je bilo takvo da su jaja imala za nijansu jaču boju posle sušenja, ali u pitanju je jedva vidiljiva razlika, tako da bez brige.

3| Ostavite jaja da se osuše za sledeći korak šaranja.



Prednosti baš ovih boja su za mene raznolike. Prvo, užasno sam smotana, i pri svakoj mojoj interakciji sa šporetom nešto nastrada. Drugo, pošto umačem jaja na po svega par sekundi (kako bi boje bile manje intenzivne) mogu da ih umačem do pola i od pola da dobijem jaja u dve boje pastelnih nijansi. Treće, proces traje svega 10 minuta a sve mogu da raščistim za minut. Malo je reći da ih obožavam.



Prošle godine sam koristila akrilne boje za šaranje jaja, iako sam se ranijih godina češće odlučivala za tanke markere. Sada sam isprobala oba, ali kada sam videla koliko sve brže ide četkicom, nisam mogla da prestanem da ‘žvracam’. Namerno koristim ovu reč, kako bi vam što živopisnije opisala koliko je lako ‘nažvracati’ ove preslatke ružice. :)



* dve slične nijanse akrilnih boja za cvetiće (tempere su takođe ok)

zelena boja za listiće

tanka četkica


1| Umočite četkicu u svetliju nijansu boje koju ste izabrali za cvetiće. Napravite tufne nepravilnih oblika po jajetu.

2| Sada umočite vrh četkice u tamniju nijansu koju ste izabrali za cvetiće pa tim vrhom pravite kratke kružne ‘žvrljice’ po malopre nacrtanim 'tufnama'. 

3| Obrišite četkicu ubrusom pa umočite vrh u zelenu boju. Dva kratka i oštra pokreta četkicom pokraj cvetića će biti dovoljna da im dodate listiće.

To je cela mustra! :D



Da li se slažete sa mnom da nema ničeg lakšeg od ovog recepta? :)



Jedva čekam da vidim vaše ružice! ♡
22/01/2019
POSTAJEMO NOMADI!

POSTAJEMO NOMADI!


Mustrice moje drage, ako me pratite na socijalnim mrežama, do sada već, verovatno, znate za naš uzbudljiv plan za ovu godinu. Ako još ne, saznaćete za koji redak. :) Najpre sam mislila da će ovaj post biti posvećen vremenu provedenom u ovom stanu, ali se ispostavilo da će ipak biti posvećen našim novim planovima i tome kako smo do njih došli. Priča o našem dosadašnjem voljenom domu ipak nije izostala i možete da je čitate u novom postu rubrike Enterijer priča na Brana's Divine World blogu. Bilo je pravo zadovoljstvo gostovati na ovom čuvenom blogu, i upoznati divne i talentovane dame Branu Antović i Jovanu Tomašević. :)



Naime, stan u kome živimo smo iznajmljivali poslednjih pet godina. Pre par meseci vlasnik stana je odlučio da ga proda. Dilema je bila - da li da kupimo stan u kome već živimo, da li kupimo ili iznajmimo neki drugi, ili pak da ne kupimo nijedan i postanemo nomadi. Dugo smo o ovome razmišljali i vagali. Najveći razlog zašto još uvek nemamo svoj stan je bio taj što nikako da odlučimo da li želimo da živimo u Srbiji. Godinama nas ovo pitanje muči. Zato smo rešili da prvo obiđemo svet pa onda donesemo tu odluku. Ove godine nećemo imati stan, dom će nam biti planeta Zemlja! :)



Već znate da obožavamo da putujemo, i zaista se trudimo da svake godine obiđemo onoliko novih mesta koliko možemo. Ipak, ovim tempom nismo stigli da obiđemo ni pola Evrope. Tražeći novi stan i gledajući uopšte cene stanova u Beogradu, što za kupovinu, što za iznajmljivanje, shvatili smo da postoji mogućnost da putujemo i uštedimo. Objasniću vam i zašto. Prvenstveno, naša situacija je specifična po tome što oboje radimo od kuće kao freelanceri. Milan je softverski inženjer a ja sam grafički dizajner. Dakle, nismo vezani za mesto, važno je samo da imamo pristup internetu. Do sada nam se računica nikako nije uklapala i nismo mogli da izvedemo da češće putujemo i plaćamo fiksne troškove života u Beogradu, pa smo rešili da, naizgled, lošu situaciju ostanka bez ovog stana pretvorimu u našu zlatnu priliku.


Već znate da su letovanja na dalekim destinacijama skupa, ali razlog tome je što je avionska karta skupa za odlazak na samo 10 ili 15 dana. Kada odlučite da otputujete na par meseci, sve postaje mnogo isplativije, naročito ako izberete destinacije poput jugoistočne Azije gde je i kirija i cena života mnogo manja nego u Beogradu, a čari života na plaži ili u džungli neću ni da pominjem. :)


Dakle, nastavljamo da radimo, samo što ćemo stanovati na drugim, povoljnijim i različitim mestima, bar do kraja ove godine. Na kraju godine ćemo odlučiti šta i kako ćemo dalje. Voleli bismo jednu, zapravo, nekoliko malih mustrica tako da planiramo da se tada skrasimo negde, videćemo i gde. :)

Selidba jednom mesečno iz zemlje u zemlju nam je dugogodišnja želja i maštanje, i mislim da je ovo najbolja odluka koju smo mogli da donesemo u ovom trenutku. Iz ovog ugla, kako se početak naših putešestvija bliži, naša odluka mi čak deluje neizbežno i kao najlogičnija odluka koju smo ikada zajedno doneli. :D



Joj, upravo sam se setila jedne sjajne anegdote. Radi se o trenutku kada smo se Milan i ja upoznali, pa ovo je fantastično. Pitao me je da li hoću da se preselim sa njim na Fidži a ja sam bez sekunde razmišljanja rekla DA. O bože, da li sam ja laka ženska? :D Haha, ipak, zbario me je tek nekoliko godina kasnije. Ali smo svih tih godina zajedno planirali selidbu na Fidži i razna putovanja, kao drugari. Nije nimalo naivan ovaj moj Milanče, znao je kako da me osvoji. :) Obožavam ga do besvesti. ♡



Sledeći deo plana verujem da će vas posebno obradovati. :) Napravili smo nove naloge na Instagramu i Facebooku posvećene našim putešetvijama, a nadamo se da do kraja februara pokrenemo i novi YouTube kanalNovi sajt i blog sa ovom tematikom su takođe u pripremi. Jako smo uzbuđeni povodom svega. Smislili smo i ime kojim smo jako zadovoljni i koje glasi- Us Two and The View, prikladno zar ne? :)

Meni je fotografija stara ljubav, i zaista ceo svet posmatram kroz kadrove i boje. Otud i toliko materijala za naš novi travel profil @us.two.and.the.view koji je prilično brzo zaživeo.  Ako već niste, obavezno nas zapratite, jer će sve pričice sa putovanja od sada biti tamo. :)


Ne brinite, Mustra će i dalje postojati, imam jedan specijalan plan! :) Pretpostaviću da znate da je moj rodni grad Jagodina. Pokraj Jagodine, u selu kod moje drage bake, imamo jednu praznu a predivnu kuću i čarobno dvorište. Pokazaću vam sve za 10ak dana na Mustrinom instagramu kada budemo preselili stvari u nju. Moji divni mama i tata su već okrečili sve u sive nijanse, čak su i prugice iz naše spavaće sobe reprodukovali, mislim, koji su carevi!? Tamo će mi biti studio i povremeni dom koji ćemo koristiti kada se budemo vraćali u Srbiju, što će biti u nekoliko navrata zbog venčanja moje mlađe sestrice, rođenja njene bebice i druženja sa malim sestrićem. :D ♡

Milan i ja oduvek maštamo o dvorištu i psima, a tamo ćemo moći da uživamo u našem domu prebačenom u predivno projektovanu kuću, sa engleskom travom na korak od dnevne sobe, i malim bebaba psićima kojim nas je obradovala obožavana Tara, naš lepi pas. Ahh, ne znam da li se više veselim putovanju u daleke krajeve ili vraćanju u moja voljena mesta na predstojeće radosne događaje. :)


Planovi i ciljevi nam jesu drugačiji, ali važnije od toga, osećam da sam drugačija i ja, a još nismo ni krenuli. Kažu da život počinje izvan zone komfora, a svi ti citati i izreke koje toliko često viđamo na internetu su zapravo jedne velike istine, zar ne? Zato ljudi i vole toliko da ih dele. :)

Zato sam se ja, koja najviše uživam i svom domu, u našem mikro kosmosu koji smo sami stvorili, opsednuta čistoćom i mirisima do te mere da se u našoj kući ne prži luk, daa, idem u nepoznato, negde daleko, da jedem sve šareno što se nudi i živim kao nomad. Uzbuđena i uplašena, ali nikada sigurnija u svoju odluku.

Kako kaže citat koji je podelila draga Andrijana @vesnikproleca -  what excites you and scares you at the same time, go do that!

Dogovoreno! :D


Plan za naredna dva meseca je- Tajland, Vijetnam i Filipini, a krećemo za svega 10 dana!
Jedva čekam da delimo nove avanture! :) ♡